Suru On Kunniavieras Lyrics in Serbian by Jenni Vartiainen

Kunniavieras se prevodi kao "počasni gost". To je složenica od reči "kunnia" (čast) i "vieras" (gost), što je čini zanimljivom i pomalo neobičnom reči u svakodnevnom govoru.

U kontekstu pesme, tuga je personifikovana kao počasni gost. Pesma nas uči da tugu treba prihvatiti, negovati i pustiti da prođe, baš kao što bismo se ophodili prema važnom gostu. Ova metafora daje dubinu i jedinstvenost reči, čineći je nezaboravnom.

U pesmi "Suru On Kunniavieras" (Tuga je počasni gost), Jenni Vartiainen nas poziva da prihvatimo tugu kao važnog posetioca u našim životima. Umesto da je teramo, trebalo bi da je dočekamo raširenih ruku, nahranimo je i damo joj prenoćište, baš kao što stihovi kažu: "Pyydä se sisälle, syötä juota / Tarjoa yösija silloin" (Pozovi je unutra, nahrani je, napoji je / Ponudi joj prenoćište tada). Ideja je da tugu treba negovati suzama, "Surua kyynelin kastella täytyy", (Tugu treba zaliti suzama) kako bi mogla da procveta, baš kao cvet.

Kada tuga ode, ona ne ostaje zauvek, već odlazi na put, "Lähti se muualle matkaan" (Otišla je na drugo putovanje), ali će se vratiti, bliže nego što mislimo. Ono što nas tuga nauči, treba pažljivo čuvati u srcu, jer se te lekcije ne mogu naći u knjigama niti kupiti novcem. Sećanja su najdragocenije blago, "Muistot on kalleinta kultaa" (Sećanja su najdragocenije zlato), a oči su nam date da plačemo, "Itkuja varten on ihmisen silmät" (Oči čoveka su za plakanje), jer će doći i drugi dan kada će koraci biti laki. Ova pesma je prelepa metafora o prihvatanju tuge kao dela života i učenju iz nje.