Nieznajomy Lyrics in Serbian by Dawid Podsiadlo
Pustkowiu je reč koja znači 'pustoš' ili 'pustinja'. To je snažna reč koja dočarava sliku napuštenog, praznog mesta.
U pesmi, Dawid Podsiadło koristi ovu reč da opiše osećaj usamljenosti i izolacije, govoreći: "Na tym pustkowiu mieszka śmierć" (Na ovoj pustoši živi smrt). Ova metafora pojačava osećaj beznađa i praznine, čineći je veoma upečatljivom.
U pesmi „Nieznajomy“ Dawid Podsiadło razgovara sa nepoznatom osobom koja možda predstavlja njegovu buduću verziju, ili nekoga ko zna istinu o njemu. Već na početku čujemo pitanje: „Czy zdążę jeszcze wrócić?“ [Da li još stižem da se vratim?] Putevi su odavno zatrpani vremenom, a iza prozora vlada tišina „pr ed buru“ [pred oluju]. Dok se napolju sivilo pretvara u crnilo, pripovedač gleda čoveka koji ćuti i pita se: „Czy to za kilka lat?“ [Da li sam to ja za nekoliko godina?] Slika je mračna i pomalo nadrealna, kao san iz kog nije siguran da li će se probuditi.
U središtu pesme je priznanje krivice. Zidovi se ruše, stakla pucaju, a on pada „przez błędy wszystkich lat“ [zbog grešaka svih godina]. Vidi lica puna razočaranja i priznaje: „Kłamałem więcej niż kiedykolwiek chciałbym przyznać“ [Lagao sam više nego što bih ikada želeo da priznam]. Zato ostaje sam i pita neznanca kako je moguće da mu je iko verovao. Posebno je oštar trenutak kada kaže da je spolja delovao iskreno, ali da nikada nije bio iskren kao sada. Na kraju se vraća na isto mesto i isti umorni strah, među ljudima, ali ipak potpuno sam, pa se oprašta: „Żegnaj, nieznajomy“ [Zbogom, neznanče]. To nije utešan razgovor sa sobom. To je suočavanje sa posledicama laži, propuštenim povratkom i osobom koja više ne želi ni savete ni izgovore.
