Prinsessoja Ja Astronautteja Lyrics in Serbian by Sanni
Astronautteja je partitivni plural od reči "astronautti", što znači "astronaut". To je zanimljiva reč jer se ne pojavljuje često u svakodnevnom govoru ili pesmama, a odmah asocira na snove i ambicije iz detinjstva.
U pesmi, Sanni peva o tome kako su ona i njeni prijatelji sanjali da postanu "prinsessoja ja astronautteja" (princeze i astronauti), ali su se ti snovi raspršili u surovu realnost odraslog života. Reč "astronautteja" ovde simbolizuje izgubljene nade i neostvarene potencijale, čineći je veoma emotivnom i pamtljivom.
„Prinsessoja Ja Astronautteja“ („Princeze i astronauti“) suprotstavlja velike dečje snove prilično umornom životu odraslih. Nekada je trebalo da postanu princeze i astronauti, ali sada je „mekko riekaleina, laskuhumalassa“ [haljina je pocepana, a mi smo mamurni posle pijanstva]. U prvoj strofi sve deluje kao brz, bučan svet statusa, novca i alkohola: „Bisse bisseltä, nollia lisätään“ [pivo za pivom, dodaju se nule]. Bisse je kolokvijalna reč za pivo, dok „dodavanje nula“ priziva gomilanje novca ili brojki bez jasnog smisla. Uz pitanje „Mikä on totta, onko totta enää mikään?“ [šta je istina, da li je išta više istina?], pesma zvuči kao da više ne veruje ni sopstvenoj predstavi o uspehu.
Najzanimljiviji deo je kako ljubav postaje još jedna potrošna stvar: „Rakkautta etsitään kuin morsian mekkoa“ [ljubav se traži kao što mlada traži haljinu], a zatim se „käytetään kerran säilötään kaapissa“ [upotrebi jednom i odloži u ormar]. Ipak, pripovedač ne traži vlasništvo, već blizinu: „Ota mut syliin, pitele, mut älä omista“ [uzmi me u zagrljaj, drži me, ali nemoj da me poseduješ]. Na kraju se pesma vraća u leto 1996, kada majka lepi flaster na ogrebano koleno i kaže „anna mä puhallan“ [daj da dunem]. To je nežna uspomena, ali pitanje koje se ponavlja, „Kuka puhaltaa nyt?“ [ko sada duva?], odjednom je baš teško. Kao da odrasli i dalje žele utehu, samo više ne znaju ko će je pružiti.
