Праздник Урожая Во Дворце Труда (Prazdnik Urozhaya Vo Dvortse Truda) Lyrics in Serbian by Борис Гребенщиков (Boris Grebenshchikov)
Подвенечная se odnosi na nešto što je povezano sa venčanjem, najčešće na venčanicu. To je reč koja evocira slike neveste i svečanosti.
U kontekstu pesme, fraza "Мария Подвенечная птица" (Marija Venčana ptica) stvara zanimljivu i pomalo misterioznu sliku. Sugeriše nevinost, lepotu i spremnost na veliku promenu ili žrtvu, što je u kontrastu sa opštim tonom pesme o propadanju i potrazi za smislom.
Ova pesma Borisa Grebenščikova vodi nas na neobično mesto: na „Праздник урожая во Дворце труда“ [„Praznik žetve u Palati rada“]. Umesto mirne proslave posle uspešne žetve, ovde čekaju pokvarena mašina, putevi koji možda nikada nisu ni postojali i „мертвая святая вода“ [„mrtva sveta voda“]. Lirski glas priznaje da su i pevanje i ćutanje doneli isti ishod, pa je slika sveta postala čudno pusta. Čak i likovi sa upečatljivim imenima, Roza iz kolektiva i Marija, „подвенечная птица“ [„ptica spremna za venčanje“], spremni su da daju sve za kartu. Zvuči kao obećanje izlaza, ali niko nije siguran da li ih iza vrata čeka slavlje ili još veći haos.
Najzabavniji i najčudniji obrti dolaze u slikama: „В красных котлах черная сажа“ [„u crvenim kazanima crna čađ“], vozovi razvaljeni među antičkim ruševinama, platna Ermitaža pod nogama prolaznika i dirigent koji je potpuno gluv. To nije uredan svet, već sudar svakodnevnog rada, istorije, umetnosti i fantazije. Stih „закрой глаза, чтоб не видеть крадущегося по полю фавна“ [„zatvori oči da ne vidiš fauna kako se šunja poljem“] zvuči kao šaljivo, pomalo preteće upozorenje, dok zvezda koja je pala s neba kuca na vrata. Na kraju, pripovedač čeka na pristaništu u noći bez zvezda i kaže: „Мы в самом начале“ [„Tek smo na početku“]. Zato ovaj „praznik“ više liči na ulazak u nepoznato nego na završetak žetve.
