П.М.М.Л. (P.M.M.L.) Lyrics in Serbian by Земфира (Zemfira)
Влипли je kolokvijalni izraz koji znači „zaglaviti se“ ili „upasti u nevolju“, slično kao „uvaliti se“.
U pesmi, Zemfira koristi ovu reč da opiše osećaj beznadežnosti i zarobljenosti, kao da su se ona i njen ljubavnik našli u situaciji iz koje nema izlaza. To je snažna i slikovita reč koja dodaje težinu emotivnom tonu pesme.
U pesmi Zemfire, "П.М.М.Л. (P.M.M.L.)", osećamo se kao da smo zaronili u duboko more emocija. Kroz stihove kao što su "Море обнимет, закопает в пески" [More će zagrliti, zakopati u pesak] i "Поймают в сети наши души" [Uloviće u mreže naše duše], pesma stvara sliku beznadežnosti i predaje. Čini se da je ljubavna priča došla do kraja, a izvinjenje "Прости меня, моя любовь" [Oprosti mi, moja ljubavi] ponavlja se kao eho, naglašavajući težinu reči i osećanja.
Stihovi nam govore o kasnom shvatanju i nemogućnosti povratka: "Поздно о чем-то думать слишком поздно" [Kasno je, o nečemu razmišljati je prekasno]. Osećaj potonuća je prisutan, sa slikama poput "Лежим в такой огромной луже" [Ležimo u tako ogromnoj barci] i "Джинсы воды набрали и прилипли" [Farmerke su se napunile vodom i zalepile]. Kao da je sve stalo, čak i sunce, "Мне кажется, потухло солнце" [Čini mi se da je sunce ugašeno], što dodatno pojačava osećaj kraja. Na kraju, tišina preuzima sve, "Не слышно ни часов, ни чаек" [Ne čuju se ni satovi, ni galebovi], dok se srce gasi, a voljena osoba ostaje nepomična, "И ты в песке, как будто в бронзе" [I ti si u pesku, kao od bronze]. To je zaista pesma o konačnom zbogom i bolnom prihvatanju kraja.
