Santiano Lyrics in Serbian by Santiano
Lichterloh znači 'u plamenu' ili 'gori jarko'. To je intenzivan izraz koji se koristi za opisivanje nečega što gori snažnim, svetlim plamenom.
U pesmi, mornar kaže: "Doch mein Seemannsherz brennt lichterloh" (Ali srce mog mornara gori jarko). Ovde se reč koristi metaforički da opiše strast i intenzitet njegovih osećanja, bilo da je to ljubav prema moru, avanturi ili osobi koju ostavlja. To je slikovit način da se izrazi duboka emocija.
„Santiano“ je pomorska pesma o teškom rastanku i neodoljivom pozivu mora. Mornar kaže devojci „Der Abschied fällt schwer, sag, mein Mädchen, ade“ [Rastanak teško pada, reci zbogom, devojko moja], a zatim naređuje: „Leinen los, volle Fahrt, Santiano!“ [Odveži konopce, punom snagom napred, Santiano!]. Suze su „salzig und tief wie das Meer“ [slane i duboke kao more], ali njegovo mornarsko srce i dalje „brennt lichterloh“ [gori punim plamenom]. Refren „Soweit die See und der Wind uns trägt“ [Dokle god nas nose more i vetar] i „Geradeaus, wenn das Meer uns ruft“ [Pravo napred, kada nas more pozove] zvuči kao vesela odluka da se krene, čak i kada je oproštaj bolan.
Ovaj mornar ne sanja o kući ni bogatstvu. Kaže: „Ich brauche kein Zuhause und ich brauch kein Geld“ [Ne treba mi dom i ne treba mi novac], jer je „unser Schloss die ganze Welt“ [naš zamak ceo svet], a „unsere Decke ist das Himmelszelt“ [naš pokrivač je nebeski svod]. Cilj im je mesto „wo der Mond versinkt“ [gde mesec zalazi], do kog žele da stignu pre svitanja, dok jedre u zalazak sunca. „Santiano“ je ovde poziv za plovidbu, kao ime ili poklič posade. Pesma bira otvoreno more umesto sigurnosti na kopnu, i to bez mnogo premišljanja: „Segel hoch!“ [Jedra gore!]
