Atlas Lyrics in Serbian by Pommelien Thijs

Atlas je uobičajeno zbirka mapa, ali se ovde odnosi na Atlasa iz grčke mitologije, diva osuđenog da nosi nebo na ramenima. Kada pevačica kaže da ju je partner nazvao svojim atlasom, opisuje kako je nosila njegov svet, probleme i teret, a zatim shvata da taj teret nikada nije nosio on za nju.

U pesmi „Atlas“ Pommelien Thijs opisuje odnos u kojem jedna osoba stalno nosi teret druge. Slike su neobične i baš zato upečatljive: „Ik heb zand in mijn zakken / En wind in mijn haar“ [Imam pesak u džepovima i vetar u kosi], zatim pokušaj da se voda iz šake odnese do mora i plivanje nazad do obale. Sve zvuči kao ogroman napor za nešto što bi trebalo da bude jednostavno. Kada druga osoba kaže da je gotovo i nazove je svojim Atlasom, poređenje je jasno: Atlas je lik iz grčke mitologije koji na leđima nosi nebeski svod. U pesmi, međutim, govornica nosi „Je wereld op mijn schouders“ [tvoj svet na svojim ramenima], a teret se nikada ne vraća u suprotnom smeru.

Najbolnija je razlika između toga koliko ona daje i koliko druga osoba priznaje da je dobila. „Sorry dat ik jou nog op handen draag“ [Izvini što te još uvek nosim na rukama] koristi izraz koji znači da nekoga i dalje visoko ceniš, gotovo kao da ga obožavaš. Ona prodaje svoje stvari i gradi kuće od kartona, samo da bi zadržala veru da je njihova veza mogla uspeti. Kasnije kaže da bi „beide benen breken“ [slomila obe noge] ako bi druga osoba to tražila, što zvuči namerno preterano i pokazuje koliko je bila spremna da se žrtvuje. A onda dolazi kratka, hladna rečenica: „Jij zei dat het klaar was“ [Rekao/la si da je gotovo]. „Atlas“ je zato pesma o neravnoteži: jedna osoba nosi ceo svet, dok se druga ponaša kao da to nije bilo ništa.