Pohjola Lyrics in Serbian by Olli Halonen

Pohjola se odnosi na severnu zemlju, često se koristi kao poetski naziv za Finsku ili severne regione. To je reč koja evocira sliku surovog, ali prelepog severnog pejzaža.

U pesmi, „Pohjola“ nije samo geografski pojam, već i metafora za finski identitet i mentalitet. Predstavlja otpornost, upornost i jedinstvenu kulturu ljudi koji žive u ovim severnim krajevima, naglašavajući kako je rođenje u Pohjoli i blagoslov i prokletstvo.

„Pohjola“ je duhovitna, pomalo drska ljubavna pesma o Finskoj i ljudima koji tamo žive. Već na početku čujemo: „Aluks oli suo, kuokka Jussi“ [„U početku su bili močvara i Jusi s motikom“], sliku teškog rada i surove severne zemlje. Zatim dolazi pozdrav: „No, tervetuloa Suomeen“ [„Dakle, dobro došli u Finsku“]. Pesma se šali na račun beskrajnih ravnica, mračne zime, snega i letnje hladnoće, ali i na račun tvrdoglavog finskog karaktera. „Juhannustanssit räntäsateessa“ [„Igra na proslavi letnje ravnodnevice po susnežici“] zvuči kao savršeno preterivanje: čak i kada vreme odbija da sarađuje, zabava se ipak održava.

Refren je prkosan i vrlo finski: „Et antaa tulla vaan“ [„Samo neka dođe“], a mraz ne može da pobedi ni čoveka ni njegovu Tojotu Korolu. Ljudi padaju, ustaju i nastavljaju da rade, psuju vreme, piju do pijanstva, ali svoje obaveze ipak završe. Pesma sa osmehom govori i o tome da Finci sanjaju o preseljenju u Španiju ili odlasku na jug, ali se posle putovanja vraćaju kući. U završnici se pominju „sisu, sauna, Popeda“ [„sisu, sauna, Popeda“]: sisu je finska upornost, sauna je poznati deo finske svakodnevice, a Popeda je finski rok bend. Zato je rođenje u Pohjoli istovremeno „siunaus kirous“ [„blagoslov i prokletstvo“]. Pesma ne pokušava da odluči da li je život u Finskoj raj ili ludost. Kaže: hladno je, mračno je, ponekad je baš nezgodno, ali to je naš dom.