On Était Beau Lyrics in Serbian by Louane
Funambule označava akrobatu koji održava ravnotežu hodajući po zategnutom užetu ili žici. U pesmi se koristi metaforično: pevač se oseća nesigurno i pokušava da održi ravnotežu dok ga misli o voljenoj osobi potpuno zaokupljaju.
Louane u ovoj pesmi govori o osobi koja joj je i dalje u mislima svuda: „Sur les trottoirs je pense à toi“ [Na trotoarima mislim na tebe], „Dans la nuit noire je pense à toi“ [U crnoj noći mislim na tebe]. To ponavljanje zvuči gotovo opsesivno, kao da sećanje prati svaki korak, od jutarnjeg buđenja do kasne noći. Čak i kada pokušava da ide dalje, ona se oseća „en funambule“ [kao hodač po žici], nesigurno i bez ravnoteže.
Refren se priseća ljubavi koja je bila lepa, ali previše brza i prejaka: „On accélérait sans freins“ [Ubrzavali smo bez kočnica] i „On s’aimait trop pour s’aimer bien“ [Voleli smo se previše da bismo umeli dobro da se volimo]. To je odlična, pomalo gorka slika veze koja je imala osmehe bez razloga, ali nije znala kako da traje. Izrazi poput „j’suis désolé“ [žao mi je], „je me dégoûte“ [gadim se samom sebi] i „j’ai le cafard“ [tužan sam, obuzela me je seta] pokazuju koliko je pripovedačica iscrpljena posle raskida. Najjače je što se stara slika stalno vraća: „On était beau“ [Bili smo lepi], iako je sve sada drugačije.
