Cliché Lyrics in Serbian by Karolina Stanisławczyk

Fanaberie je zanimljiva reč koja se ne sreće često u svakodnevnom govoru. Znači 'hir', 'kapric' ili 'ekstravagancija', često sa prizvukom nečega što je preterano ili nepotrebno.

U pesmi, Karolina Stanisławczyk peva o tome kako se ona i njen partner ponovo prepuštaju istim 'fanaberijama' uprkos bolu, što sugeriše da se vrte u krugu istih, možda besmislenih, navika ili želja. Ova reč dodaje dubinu osećaju ponavljanja i uzaludnosti u njihovom odnosu.

„Cliché“ Karoline Stanisławczyk je pesma o vezi koja se stalno vrti u istom krugu. Govornica oseća da joj partner oduzima snagu i pita se zašto mu ponovo daje „kredyt szans“ [nov kredit šansi], iako je već mnogo puta razočarao. On skida kaput, ali ostaje obučen u tišinu, pa ona traži: „No powiedz coś“ [Hajde, reci nešto]. Kada njega nema, govori praznim zidovima, dok on izgovara samo banalnosti. Reč „cliché“ ovde znači otrcanu frazu, nešto poznato i prazno što više ne može da popravi razgovor.

Najzanimljivije su slike veze koja je izgubila čvrstinu: „Szklany dom, fundamenty z pustych myśli“ [Staklena kuća, temelji od praznih misli]. Kuća izgleda kao sklonište, ali je krhka i sagrađena bez pravih osnova. Njihova priča više nema sadržaj, stare slike blede, a „ostatni takt“ [poslednji takt] je prestao da svira. Ipak, oboje ponavljaju iste hirove i iste greške, kao da ih „cichy nurt“ [tiha struja] neprimetno vuče sve niže. Refren je zbog toga posebno direktan: „My tacy sami“ [Mi smo opet isti]. Nije to romantično pomirenje, već umorno prepoznavanje obrasca koji se stalno vraća.