Сто Часов (Sto Chasov) Lyrics in Serbian by Юрий Лоза (Yurii Loza)

Червонец se odnosi na zlatnik ili novčanicu od deset rubalja. To je pomalo arhaičan izraz koji se retko čuje u svakodnevnom govoru, što ga čini zanimljivim izborom.

U pesmi, autor ga koristi da naglasi bezvrednost novca u poređenju sa nemogućnošću da se kupe cveće na nebu, govoreći: "Хоть за червонец, хоть за сто" (Bilo za deset rubalja, bilo za sto). To stvara sliku beznađa i nemogućnosti da se ispuni želja, bez obzira na cenu.

U ovoj pesmi čovek se posle dugog putovanja vraća voljenoj osobi, ali samo na kratko. Stigao je avionom i kaže: „Я прилетел часов на сто“ [Doputovao sam na sto sati]. Tih sto sati zvuče kao mnogo, ali su zapravo odbrojavanje do novog rastanka. Zato traži da ona skloni njegove brige, prisloni obraz uz njegov i iznese sve na sto, dok se „злые вести“ [loše vesti] mogu ostaviti za kasnije. Najdraža mu je jednostavna zamisao: da večeras dugo ne spavaju i da zajedno potroše svaki trenutak.

Posebno je simpatičan prizor sa cvećem. Izvinjava se što ga opet nema, jer je pola dana proveo u vazduhu, a „в небе взять их просто негде“ [na nebu ih jednostavno nema gde uzeti]. Čak dodaje da ih ne bi našao ni za „червонец“, ni za sto. Červonac je stari naziv za novčanicu od deset rubalja, pa je šala u tome što bi cveće platio koliko god treba, samo da je bilo moguće kupiti ga tokom leta. Ona se promenila i smršala, ali mu je sada još draža. U završnici se vidi cena njihovog susreta: njega čeka dalek i težak put, a nju dugo čekanje. Ipak, ona zna da će se vratiti, makar opet samo na „сто часов“ [sto sati].