Reč "неволе" (nevolje) u ruskom jeziku znači "ropstvo" ili "zatočeništvo". To je snažna reč koja se ne sreće često u svakodnevnom govoru, ali je veoma efektna u poeziji i pesmama.
U kontekstu ove pesme, Jurij Šatunov je koristi metaforički. On peva o "godinama provedenim u nevolji" ("Проведенные в неволе годы"), misleći na period svog života koji je bio ispunjen ograničenjima, tugom ili nekim oblikom "zarobljenosti" – možda u lošoj vezi, teškoj situaciji ili unutrašnjim borbama. Sada, poput ptice, on se oslobađa tog "ropstva" i leti ka slobodi.
U pesmi "Каждому Своё" (Svakom svoje), Jurij Šatunov nas vodi na putovanje oslobođenja i nade. Kroz stihove, on opisuje kako se poput ptice oslobađa okova prošlosti:
"Вот и я подобно легкой птице Покидаю свой вчерашний плен"
[Evo i ja, poput lake ptice, Napuštam svoj jučerašnji zatvor]
Ovo je pesma o otpuštanju svega što je bilo bolno i neprijatno. U refrenu, Šatunov naglašava ideju da svako dobija ono što mu pripada, bilo da je to dom za cvrčka ("сверчку шесток" [cvrčku gnezdo]), nebo za pticu ("птахе небо" [ptici nebo]), ili oproštaj za onoga ko je pao. Za one koji su izdali, poruka je jasna – zaborav je najvrednija životna lekcija.
Pesma je puna optimizma, jer pevač veruje da će ga put odvesti do osobe sa kojom će nastaviti svoj let, daleko od svakodnevne gužve i neispunjenih obećanja. To je himna novim počecima i veri u bolju budućnost, uz poruku da treba prihvatiti promene i ići napred.