Червонец se odnosi na zlatnik ili novčanicu od deset rubalja. To je pomalo arhaičan izraz koji se retko čuje u svakodnevnom govoru, što ga čini zanimljivim izborom.
U pesmi, autor ga koristi da naglasi bezvrednost novca u poređenju sa nemogućnošću da se kupe cveće na nebu, govoreći: "Хоть за червонец, хоть за сто" (Bilo za deset rubalja, bilo za sto). To stvara sliku beznađa i nemogućnosti da se ispuni želja, bez obzira na cenu.
U ovoj pesmi čovek se posle dugog putovanja vraća voljenoj osobi, ali samo na kratko. Stigao je avionom i kaže: „Я прилетел часов на сто“ [Doputovao sam na sto sati]. Tih sto sati zvuče kao mnogo, ali su zapravo odbrojavanje do novog rastanka. Zato traži da ona skloni njegove brige, prisloni obraz uz njegov i iznese sve na sto, dok se „злые вести“ [loše vesti] mogu ostaviti za kasnije. Najdraža mu je jednostavna zamisao: da večeras dugo ne spavaju i da zajedno potroše svaki trenutak.
Posebno je simpatičan prizor sa cvećem. Izvinjava se što ga opet nema, jer je pola dana proveo u vazduhu, a „в небе взять их просто негде“ [na nebu ih jednostavno nema gde uzeti]. Čak dodaje da ih ne bi našao ni za „червонец“, ni za sto. Červonac je stari naziv za novčanicu od deset rubalja, pa je šala u tome što bi cveće platio koliko god treba, samo da je bilo moguće kupiti ga tokom leta. Ona se promenila i smršala, ali mu je sada još draža. U završnici se vidi cena njihovog susreta: njega čeka dalek i težak put, a nju dugo čekanje. Ipak, ona zna da će se vratiti, makar opet samo na „сто часов“ [sto sati].