Pościel znači 'posteljina'. To je reč koja se ne pojavljuje često u pesmama, što je čini zanimljivom i jedinstvenom.
U kontekstu pesme, reči "Wyrzuci łóżko i pościel" (Baciće krevet i posteljinu) sugerišu radikalnu promenu i želju da se oslobodi nečega što donosi loše snove i patnju. To je snažna metafora za prekidanje sa prošlošću i bolnim iskustvima.
„Kocham Być Z Tobą“ znači „Volim da budem s tobom“, ali pesma tu rečenicu stavlja u veoma neobičan i uznemirujući okvir. Govornica više ne želi da zaspi: „Nie chce zasypiać już“ [Više ne želi da zaspi], jer su joj dosadila noćna putovanja i izmišljena mesta i likovi koje posećuje u snovima. Čak kaže da će „Wyrzuci łóżko i pościel“ [Baciti krevet i posteljinu]. Ta slika je skoro crnohumorna, kao da bi se problem mogao rešiti izbacivanjem čitavog kreveta iz kuće.
A onda san postaje brutalan: „Miała znów sen, łamiesz jej kości / Wyrywasz włosy, uderzasz głową“ [Opet je sanjala, lomiš joj kosti / čupaš joj kosu, udaraš glavom]. Ipak, odmah posle toga se ponavlja „Ona kocha być z Tobą“ [Ona voli da bude s tobom]. Kasnije se perspektiva pomera: „Miałam znów sen, łamiesz mi kości“ [Opet sam sanjala, lomiš mi kosti], a zatim „A kocham być z Tobą“ [A ja volim da budem s tobom]. Upravo taj sudar nežnosti i nasilnih slika čini pesmu tako čudnom: osoba želi da pobegne od snova, ali se stalno vraća istoj vezi, istoj rečenici i istom „tobom“. Ponavljanje zvuči kao misao iz koje ne može da se probudi.