Leskenlehti znači 'maslačak', ali doslovno se prevodi kao 'udovičin list'. To je zanimljiva i pomalo neobična reč koja se ne sreće često u pesmama.
U kontekstu pesme, maslačak je prvi cvet proleća, simbol novog početka i buđenja prirode nakon duge zime. Korišćenje ove reči naglašava dolazak proleća, personifikovanog kao 'Neiti Kevät' (Gospođica Proleće), koja otvara svoje 'krhke oči' sa prvim maslačkom.
Hej! Spremi se da te ponese ova prelepa pesma! „Neiti Kevät“ [Gospođica Proleće] od Sir Elwoodin Hiljaiset Värit je kao toplo prolećno jutro posle duge zime. Slušajući je, osećam se kao da sam i ja čekao proleće, baš kao i narator u pesmi.
Pesma počinje scenom gde „Hän taas tanssii, tahtiin valssin“ [Ona opet pleše, u ritmu valcera], a vetar nežno uzdiše kroz drveće. Sunce tajno ljubi zidove stare kuće, što mi odmah stvara sliku buđenja prirode. Narator nam govori koliko je čeznuo za njom: „Kuinka sua kaipasin täällä taas! Talven yli odotin täällä taas“ [Kako sam te samo čekao ovde opet! Preko zime sam te čekao ovde opet]. Proleće je stiglo u grad, donoseći sa sobom novi početak, topeći „huulet kylmän talven“ [usne hladne zime] i obnavljajući sve. Čuje se poznata pesma, a deca pevaju „suvivirren“ [letnju himnu], što je tradicionalna finska pesma koja se peva na kraju školske godine, obično u crkvama, pre letnjeg raspusta. To dodatno naglašava dolazak proleća i radosti. Cela pesma je nežna oda proleću i njegovoj sposobnosti da sve oživi.