Vårar je množina od vår, što znači 'proleće'. Međutim, u švedskom se vår često koristi i kao metafora za godinu starosti, posebno kada se govori o mladim osobama.
U pesmi, stih "Och du var bara fjorton vårar" ne znači da je Monika imala četrnaest proleća, već da je imala samo četrnaest godina. To je poetičan i nežan način da se opiše njena mladost, što reči daje poseban šarm i čini je zanimljivom za učenje.
„Hej Monika“ je vesela, pomalo luckasta pesma izgrađena oko upornog pozdrava. Švedski refren „Hej, hej Monika, hej på dig Monika“ znači „Ćao, ćao, Monika, ćao tebi, Monika“. Ime se ponavlja toliko puta da zvuči kao navijanje ili zarazna pesmica, dok pripovedač opisuje Moniku kao nekoga ko izaziva „Kalla blickar, kalla kårar“ („Hladni pogledi, hladna jeza“). Zatim joj pruža ruku i kaže: „Ta min hand, och visa mig vägen“ („Uzmi moju ruku i pokaži mi put“), a odmah zatim veoma direktno: „Jag är din, i alla lägen“ („Tvoj sam, u svakoj situaciji“). To je namerno veliko i dramatično obećanje, naročito u poređenju sa jednostavnim, gotovo detinjastim pozdravom iz refrena.
Najzanimljivija slika dolazi u stihu „Känns som vår kärlek kom på sne från början“ („Čini se da je naša ljubav od početka krenula nakrivo“). Ljubav se poredi sa Krivim tornjem u Pizi, poznatom građevinom u Italiji koja je nagnuta. Monika i pripovedač ipak dodaju: „Men tornet står där än idag, och här står du och här står jag“ („Ali toranj i danas stoji, a ovde stojimo ti i ja“). Dakle, pesma se šali sa idejom da nešto može biti krivo, čudno i nesavršeno od samog početka, a ipak opstati. Uz ponavljanje imena „Monika“ i produženi završetak „Monikaaa-ahaaa“, sve zvuči kao neodoljiva, pomalo blesava ljubavna himna.