Saudade je portugalska reč koja nema direktan prevod na srpski, ali se najbolje može opisati kao duboka čežnja, melanholija ili nostalgija za nečim ili nekim ko je odsutan, sa spoznajom da se to možda nikada neće vratiti.
U pesmi, reč "saudade" se ponavlja više puta, naglašavajući intenzivnu tugu i nedostajanje koje pevač oseća za Marijom Joanom i za domom. To je ključna reč za razumevanje portugalske kulture i emocija u muzici.
Ova pesma nosi onu pravu portugalsku nostalgiju, ali upakovanu u moderan pop ritam! Nuno Ribeiro, zajedno sa grupom Calema i fado zvezdom Marizom, peva o momku koji se sa severa Portugala preselio u prestonicu: Eu vim do norte direto a Lisboa (Došao sam sa severa pravo u Lisabon). Otišao je da juri snove, ali ga u novom gradu sve podseća na devojku koju je ostavio za sobom. Čak se žali i na hranu: A francesinha já não tem picante (Fransezinja više nije ljuta) — pri čemu misli na čuveni, jaki sendvič sa severa preliven sosom, koji mu na jugu očigledno nema isti ukus bez nje.
Srž cele priče je dobro poznata reč saudade (čežnja, žal za nekim), koja ga steže u grudima dok broji neprospavane noći i isplakane suze. Zato i refren zvuči kao hitan, iskren poziv u pomoć: Maria Joana / Apanha o primeiro autocarro / Vem ficar p'ra sempre do meu lado (Marija Žoana, sedi na prvi autobus, dođi da zauvek budeš pored mene). Dok učiš ove stihove, obrati pažnju na to kako se mešaju tuga zbog razdvojenosti i želja da se ona jednostavno pojavi na stanici.
Nuno Ribeiro je umetnik iz Portugala.