Calon je poseban naziv za pripadnika kalonske romske zajednice u Brazilu i Portugalu, a može označavati i njihov jezik ili kulturu. U pesmi reč izražava ponos na poreklo i identitet: pevač želi da svetu pokaže ko je i peva „em calon“, odnosno na kalonskom jeziku.
„Calon“ je pesma ponosa i samoodređenja. Nininho peva o „krvi koja teče ovde unutra“ i o ponosu što je Calon, pa zatim kaže: „Vou mostrar ao mundo quem sou“ [Pokazaću svetu ko sam]. Reč „Calon“ ovde označava pripadnost romskoj zajednici, a ponavljanje te reči zvuči kao refren i jasna izjava identiteta. Izraz „vou arrequérar em calon“ [pevaću na calon jeziku / na calon način] dodatno vezuje pesmu za jezik i kulturu koju pevač želi da izgovori pred svima.
Najzabavniji deo je njegova potpuna samostalnost: „Eu vivo à minha maneira, eu canto à minha maneira“ [Živim na svoj način, pevam na svoj način]. On ide putem koji je sam izabrao i odbacuje staru sliku iz stiha „Cigano já não vive à volta da fogueira“ [Ciganin više ne živi oko logorske vatre]. To je kratka, direktna poruka: romski život nije zarobljen u priči koju drugi pričaju o njemu. A stih „E se um cai, cai outros mil“ [Ako jedan padne, pada još hiljadu] zvuči namerno veliko i dramatično, kao slika zajednice čija je snaga povezana. Završno ponavljanje „Eu canto à minha maneira“ [Pevam na svoj način] ostavlja utisak da je upravo taj lični glas njegova najveća sloboda.