Björklövssal je složenica koja se može prevesti kao "sala od brezovog lišća". To je veoma poetična i slikovita reč koja dočarava prirodno okruženje.
U pesmi, ova reč stvara prelepu sliku mesta gde se pevač nalazi, okružen prirodom i zvukovima vetra. Nije svakodnevna reč, što je čini zanimljivom i jedinstvenom za učenje.
U pesmi „Visa Vid Vindens Ängar“ Mats Paulson nas vodi na jedno prelepo putovanje kroz sećanja i prirodu. Kroz stihove osećamo kako vetar „ide preko vetrovitih livada“ („Det går en vind över vindens ängar“) i kako se „leprša til zavesa“ („Det fladdrar till i en tyllgardin“), stvarajući sliku mirnog letnjeg dana. On želi da napiše letnju pesmu, ispunjenu suncem i mirisom cveća, ali priroda ga toliko opčinjava da samo sluša „tonove vetra“ („vindens toner“) u „brezovoj dvorani“ („björklövssal“).
Ova pesma je i priča o izgubljenoj ljubavi ili uspomeni. Seća se devojke koja „ide u jasikovoj šumi“ („Det går en flicka i aspelunden“), a njena slika je sada samo „požutela fotografija“ („gulnat fotografi“). Vremenom je postala „san, bajka“ („en dröm, en saga“), nešto što ga prati kao „usamljenog putnika“ („ensam vandrares sympati“). Pokušava da napiše pesmu gde „trenuci postaju večnost“ („ögonblick blir till evighet“), ali reči i tonovi postaju nemi, a „misao pesme postaje tajna“ („visans tanke blir hemlighet“). To je prelepa i pomalo setna pesma o prolaznosti, prirodi i sećanjima koja ostaju.