Imbroglio значи „збрка“, „запетљана ситуација“ или „компликована ствар“. У стиху „Che imbroglio era, maledetta primavera?“ певачица њиме описује како је пролеће, уместо романтичног почетка, донело емоционалну конфузију и неочекиване љубавне проблеме. Реч је занимљива јер звучи књижевно и снажно, а није уобичајена у свакодневном италијанском говору.
Loretta Goggi u ovoj pesmi peva o ljubavi koja je počela gotovo slučajno, uz želju za bliskošću, belo vino, cveće i stare pesme. Sećanje je nežno, ali i pomalo podsmešljivo: njih dvoje su se smejali sebi, a sada pripovedačica pita: „Che imbroglio era, maledetta primavera?“ [Kakva je to zbrka bila, prokleto proleće?] Naslov ne krivi samo godišnje doba, već i onu njegovu sposobnost da sve odjednom učini mogućim. Najduhovitiji i najzbunjujući deo dolazi u pitanju „Per innamorarmi basta un'ora?“ [Da li je za zaljubljivanje dovoljan jedan sat?] U ovoj pesmi, izgleda, jeste.
Ali buđenje donosi prazne ruke i uspomene koje ne mogu da zamene pravi dodir. „Che resta di un sogno erotico se al risveglio è diventato un poeta?“ [Šta ostaje od erotskog sna ako je pri buđenju postao pesnik?] To je neobična, pomalo zajedljiva slika: san je bio telesan i neposredan, a posle buđenja pretvara se u reči i razmišljanje. Pripovedačica pokušava da nastavi dalje, ali joj se oči „per errore“ [greškom] zatvaraju i ona ponovo misli na njega. Zato stalno doziva to „prokleto proleće“, pitajući se zašto je sve moralo tako brzo i zašto bol, kako kaže, „fa male solo a me“ [boli samo mene]. Pesma ostavlja vrata odškrinuta: ako on zatvori oči i pomisli na nju, možda će se ljubav vratiti, makar je za nju zaista bio dovoljan samo jedan sat.