Éphémère znači „prolazan” ili „kratkotrajan” i opisuje nešto što traje veoma kratko, poput trenutka ili daha.
U stihu „Air éphémère de l’hiver” odnosi se na prolazni zimski vazduh, stvarajući nežnu i poetsku sliku prirode koja brzo nestaje.
„Caresse sur l’océan“ znači „Milovanje na okeanu“. Pesma govori kroz nežne, gotovo filmske slike: okean nosi laganu pticu koja se vraća iz snežnih krajeva, dok zimski vazduh prolazi i gubi se u daljini. Stih „Caresse sur l’océan, porte l’oiseau si léger“ [„Milovanje na okeanu, nosi tako laganu pticu“] zvuči kao tiha molba prirodi da nekoga bezbedno prenese. Kasnije se pojavljuju „Châteaux en Espagne“ [„dvorci u Španiji“], francuski izraz za sanjarenje i zamišljene, teško ostvarive planove. Baš je zanimljivo što se u pesmi taj izraz nalazi pored vetra i krila: mašta dobija pravac, čak i kada još nema čvrsto tlo.
U refrenu ptica dobija zadatak: „Vire au vent, tournoie, déploie tes ailes“ [„Okreni se vetru, zavrti se, raširi krila“]. Treba da pronađe put kroz sivu zoru do duge, a onda će se otkriti proleće. Ista slika se vraća kasnije, samo što ptica najpre sleće na kamen potopljenog ostrva, dok dah i odjek odlaze daleko, čak u planine. Pesma se završava kratkim „Calme sur l’océan“ [„Mir na okeanu“]. Posle vetra, magle, udaljavanja i traženja puta, ostaje mirna površina vode.