Hunningolla znači 'u propasti' ili 'u rasulu'. To je zanimljiva reč koja se ne koristi svakodnevno i nosi sa sobom osećaj izgubljenosti i haosa.
U pesmi, pevač kaže: "Nyt vain harhailen hunningolla" (Sada samo lutam u rasulu). Ova reč savršeno opisuje njegovo stanje nakon raskida, osećaj da je izgubljen i da mu život nema jasan pravac. To je snažan izraz za tugu i dezorijentaciju.
U pesmi "Mun Piti Olla Sun" Leo Stillman nas vodi kroz gorko-slatku priču o propuštenoj ljubavi i slomljenom srcu. Počinje sećanjem na kišni dan, gde je kiša imala ukus soli na usnama voljene osobe – "Sade maistui suolalta / Maistoin sen sun huulilta" [Kiša je imala ukus soli / Okusio sam je sa tvojih usana]. To je bio početak nečega što je trebalo da bude, ali se pretvorilo u vetrovito veče, gde vreme nije bilo na njihovoj strani. Shvatili su to u šest ujutru, a sada su oboje slomljeni i bez pravca, "Nyt kumpikin meistä palasina on / Vailla suuntaa kumpikin" [Sada je svako od nas u komadima / Oboje bez pravca].
Leo peva o tome kako je trebalo da bude njen – "Mun piti olla sun" [Trebalo je da budem tvoj]. Očekivao je da će se ona zaljubiti u njega, "Sunhan se piti mennä sekaisin musta" [Trebalo je da poludiš za mnom], ali umesto toga, samo se on zaljubio – "Mut vain mä rakastuin" [Ali samo sam se ja zaljubio]. Pita se šta su mogli da imaju, ali nikada neće saznati. Sada samo luta, dok je ona otišla. Osećao se kao da će se raspasti, ali je odlučio da živi, a ne da umre. Pesma je iskreno priznanje jednostrane ljubavi i bolnog prihvatanja onoga što nikada neće biti.