Jutkutti je zanimljiv finski glagolski oblik koji znači "prevarila" ili "nasamarila", odnosno lukavo i na duhovit način prevarila nekoga, obično bez zle namere.
U pesmi stih "Vaan kyllähän Ieva sen jutkutti" (Al' ju je Ieva ipak nasamarila) opisuje kako glavna junakinja svojom dovitljivošću nadmudri druge. To je reč koja pesmi daje razigran, pomalo nestašan ton.
„Ievan Polkka“ je vesela priča o plesu, nestašluku i ljubavi koja ne mari mnogo za tuđa pravila. Iz komšiluka se čuje polka, a noge same počinju da igraju: „Nuapurista kuulu se polokan tahti“ [Iz susedstva se čuje ritam polke]. Ieva je pod nadzorom majke, ali uspeva da joj umakne, pa ona i pripovedač plešu „laiasta laitaan“ [s jedne strane na drugu]. Ljudi im žele sreću, svima je glava mokra od plesa, a violina „vinku voevotti“ [cvili i zavija]. To je namerno preterana, smešna slika zabave koja se potpuno otela kontroli.
Posle plesa nastaje prava porodična svađa. Ievina majka u sobi peva crkvene pesme, dok se mladić kod komšija zabavlja s njenom ćerkom, a kada se vrate kući, ona grdi, dok Ieva počinje da jeca. Mladić, međutim, ne odustaje: poručuje majci da ćuti i otvoreno kaže „Vaan minä en luovu Ievasta“ [Ali ja se Ive ne odričem]. Njegov ton je tvrdoglav, šaljiv i pomalo drzak. Reči na kraju, „Salivili hipput tupput täppyt / Äppyt tipput hilijalleen“ [besmislene, ritmične slogove koji polako kaplju], zvuče kao razigran jezički ukras. Za učenika srpskog ovo je odlična pesma za osećaj ritma i raspoloženja, čak i kada se mnoge finske dijalekatske reči ne mogu prevesti doslovno.