Scheißmelodie doslovno znači „jebena melodija“ ili „sranje melodija“. To je snažna, kolokvijalna reč koja izražava frustraciju i iritaciju.
U pesmi, Kerstin Ott koristi ovu reč da opiše melodiju koja joj se neprestano vrti u glavi, podsećajući je na prošlu vezu i izazivajući joj bol. To je centralni motiv pesme i reč koja odmah privlači pažnju zbog svoje direktnosti i emotivnog naboja.
U ovoj pesmi jedna melodija postaje neželjeni okidač za sećanja. Čim krene poznati bit, pripovedač „Schon wieder fall’ ich bodenlos hinab“ [Opet padam bez dna] i vidi „was ich nicht mehr hab’“ [ono što više nemam]. Osoba koju je pokušao da „vergraben“ [zakopa, odnosno potisne i ostavi iza sebe] vraća se u misli čim počne strofa. Zato je naziv „Scheißmelodie“ namerno grub i iznerviran: može se prevesti kao „prokleta melodija“ ili „jebena melodija“, u zavisnosti od toga koliko slobodno prevodimo nemačku psovku. Nije problem u samoj muzici, nego u svemu što ona ponovo donosi.
Najbolji detalj je što pesma ne prestaje ni kada se pesma završi. „Schon wieder hallt es ewig in mir nach“ [Opet mi zauvek odjekuje u glavi], a „der Kreisel geht los“ [vrteška u glavi počinje] opisuje misli koje se vrte u krug i drže osobu budnom satima. Čak i kada se najzad zaustave, melodija se ponovo čuje sa prvog sprata. Ponavljanje reči „schon wieder“ [opet] namerno nervira, baš kao i sama melodija: prošlost se vraća svaki put kada je neko pusti.