Inouï znači 'nečuven' ili 'neverovatan', nešto što je toliko izvanredno da se retko viđa ili čuje. To je reč koja nosi osećaj čuđenja i iznenađenja.
U pesmi, Kate Ryan peva o putovanju "Dans l'espace inouï de l'amour" (U neverovatnom prostoru ljubavi). Korišćenje ove reči naglašava beskrajnost i veličanstvenost ljubavi, čineći je jedinstvenom i pamtljivom.
U pesmi „Voyage Voyage“, koju peva belgijska umetnica Kate Ryan, putovanje nije običan izlet, već stalni beg kroz nebo, okeane i čitav svet. Već „Voyage, voyage“ znači „Putuj, putuj“, a ponavljanje zvuči kao poziv da se ne stane. Lirski glas klizi iznad „vieux volcans“ („starih vulkana“), prolazi od španskog vetra do ekvatorijalne kiše i leti „dans les hauteurs“ („u visinama“). Slike su ogromne i pomalo nestvarne: oblaci, močvare, prestonice, okean, Sahara, Fidži i Fudži jama, japanska planina poznata kao Fudži.
Putovanje ide i preko granica koje ljudi postavljaju. Pesma pominje „les barbelés“ („bodljikavu žicu“) i „des coeurs bombardés“ („bombardovana srca“), pa nas poziva da gledamo preko sukoba, ka okeanu i ka „l'espace inouï de l'amour“ („neverovatnom prostoru ljubavi“). Pominju se Gang, Amazon, Sikhi i različiti narodi, kao da ceo svet postaje jedna ruta. Najupornija poruka je „Et jamais ne revient“ („i nikad se ne vraćaj“): ne vraćaj se u tesne granice, nego nastavi dalje, iznad noći i dana.