Klatergoud se doslovno prevodi kao "lažno zlato" ili "pozlata". To je reč koja se ne sreće često i nosi sa sobom snažnu poruku o nečemu što izgleda vredno, ali je zapravo bezvredno.
U pesmi, K3 koristi ovu reč da kritikuje uništavanje prirode radi materijalne dobiti: "Een boom van duizend jaren oud wordt neergehaald in het woud en omgeruild voor klatergoud" (Drvo staro hiljadu godina se seče u šumi i menja za lažno zlato). Ova reč savršeno ilustruje temu pesme o pohlepi i zanemarivanju planete.
K3, belgijska grupa, u ovoj pesmi govori o planeti koja trpi posledice ljudske žurbe i nemara. Automobili jure ulicom, svet ide „te snel“ [prebrzo], a niko ne zastaje da razmisli. Zatim dolazi slika glečera koji se prevrće u more, dok ministri na televiziji pocrvene i kažu: „ach het valt wel mee“ [ma, nije to ništa strašno]. Ponavljanje stiha „En de aarde beeft“ [I Zemlja se trese] zvuči kao upozorenje koje se više ne može ignorisati. Pesma pita kako ljudi mogu da zaborave da ovu planetu dele „met alles dat leeft“ [sa svim što živi].
Posebno je upečatljiv prizor hiljadugodišnjeg drveta koje poseku u šumi i zamene za „klatergoud“ [lažni sjaj, nešto blistavo ali bez prave vrednosti]. A onda glas postaje odlučniji: deca se često nazivaju budućnošću, ali to nije dovoljno ako odrasli ništa ne menjaju. „Zeg nee zo luid als je kan“ [Reci „ne“ što glasnije možeš] poziva na otpor, dok „leg je hand in mijn hand“ [stavi svoju ruku u moju] pretvara ekološku poruku u zajednički korak. Ovo je direktna, zarazna pesma sa jasnom idejom: planeta nije samo naša, već je delimo sa svim živim bićima i predajemo je svojoj deci.