Eläköön je uzvik koji znači 'Živelo!' ili 'Neka živi!'. To je snažna i svečana reč koja se koristi za izražavanje radosti, proslave i želje za dugovečnošću nečega ili nekoga.
U pesmi, Juha Tapio koristi 'Eläköön' kao refren, slaveći različite aspekte života – dane, radosti, hrabrost, ljubav, pa čak i tugu i suze. To je reč koja obuhvata celu filozofiju pesme o prihvatanju i slavljenju svih iskustava koja život donosi.
U pesmi „Eläköön“ (Živeo) Juha Tapio nas poziva da proslavimo svaki aspekt života, i dobar i loš. On nas podstiče da se divimo sitnicama, kao što su „pakkasöiden lujaa kirkkautta“ (snažna svetlost mraznih noći) i „pilvilauttoja“ (oblaci) posle kiše na peščanom putu. Ali takođe nas podstiče da cenimo i veće stvari, kao što su „Valtamerten raivoa albatrossia“ (bes albatrosa na okeanima) i „valtavuutta mantereen“ (ogromnost kontinenta).
Ova pesma je kao podsetnik da kažemo „Eläköön“ (Živeo) svemu: danima koji su proleteli, radostima i poslovima, hrabrosti da idemo protiv struje. Čak i „rakkaus arpinenkin“ (ljubav sa ožiljcima), „suru, myös sirpaleet“ (tuga, čak i krhotine) i „kyyneleet“ (suze) su deo našeg putovanja. Juha Tapio nam poručuje da nam je sve to bilo potrebno, jer nas je oblikovalo. Zato, hajde da zajedno sa njim uzviknemo „Živeo!“ životu u svoj njegovoj složenosti.