Tekstityksen znači „prevod“ ili „titl“. To je zanimljiva reč jer se ne odnosi samo na prevod filma, već i na objašnjenje nečega što je teško razumeti.
U pesmi, pevač kaže: „Sinuun tarvii tekstityksen“ (Tebi je potreban prevod/titl), što znači da je osoba o kojoj peva toliko složena da je potrebna neka vrsta objašnjenja ili tumačenja da bi se razumela. Ova metafora je veoma privlačna i podstiče na razmišljanje.
U pesmi „Puhu Äänellä Jonka Kuulen“ (Govori glasom koji čujem) Happoradio nas vodi u svet introspekcije i nerazumevanja. Pitam se da li se plašimo buke ili mira, usamljenosti ili gužve? Kroz stihove kao što su „Miksi sä itket kun naapurissa jonkun lapsi nauraa?“ (Zašto plačeš kad se komšijsko dete smeje?), pesma istražuje osećaj otuđenosti i neshvaćenosti. Govornik se oseća kao da je pred „titaaninen kuori“ (titanijumska školjka), neprobojna i misteriozna, i želi da razume.
Ova pesma je vapaj za jasnoćom, za razumevanjem. Govornik moli: „Puhu äänellä, jonka kuulen / Sanoilla jotka ymmärrän / Runoilla jotka käsitän“ (Govori glasom koji čujem / Rečima koje razumem / Stihovima koje shvatam). Oseća se „yksinkertainen, aina selitystä vailla“ (jednostavan, uvek bez objašnjenja) u poređenju sa drugom osobom koja je „kartta monimutkainen, matka vierahilla mailla“ (komplikovana mapa, putovanje u stranim zemljama). Zaista mi se sviđa kako pesma ističe potrebu za „tekstityksen / Salaisuuksien selittäjän / Kertojan kaikkitietävän“ (prevodom / objašnjenjem tajni / sveznajućim pripovedačem) da bi se premostio jaz u komunikaciji. To je prelepa i iskrena molba za dublje razumevanje.