Ornaat se prevodi kao "svečana odeća" ili "puna oprema". To je reč koja se ne sreće često u svakodnevnom govoru, a kamoli u pop pesmama, što je čini veoma zanimljivom.
U kontekstu pesme, stih "Met liefde en in vol ornaat" (S ljubavlju i u punoj opremi/svečanoj odeći) sugeriše da su protagonisti potpuno predani trenutku, slaveći život i ljubav sa stilom i bez zadrške. To daje osećaj veličanstvenosti i potpunog prepuštanja radosti.
U pesmi „De Langste Nacht“ Goldbanda, izvođača iz Holandije, grupa slavi noć posle dugog perioda ograničenja i čekanja. Oko njih su „lege bekers in het gras“ [prazne čaše u travi] i blato na cipelama, ali nikome to ne smeta. Napokon ne moraju ništa da rade: „Dat we even niks meer moeten“ [da nakratko više ništa ne moramo]. Suze su suze sreće, a ples se nastavlja i po kiši, „totdat de zon ons ziet“ [dok nas sunce ne ugleda]. Rečenica „Ik hou me aan de regels, maar vanavond even niet“ [držim se pravila, ali večeras nakratko ne] zvuči kao veseli, pomalo nestašni dogovor sa samim sobom.
Druga strofa donosi osećaj ponovnog početka: dodir iznenađuje jer je pevač navikao da „niks meer kan“ [više ništa nije moguće], a sada „We mogen weer“ [opet smemo]. Ljudi izlaze zajedno, plešu i grle se, dok se noć pretvara u njihovu malu slobodnu zonu. „Wij zijn de makers van de nacht“ [mi pravimo noć] nije tajanstvena poruka, već direktna tvrdnja: oni sami stvaraju atmosferu, a noć pripada njima. Cela pesma zvuči kao slavlje povratka među ljude, sa mokrim cipelama, dodirom kože i obećanjem da se ova noć neće zaboraviti.