Baladin znači 'putujući zabavljač' ili 'minstrel'. To je reč koja evocira sliku nekoga ko putuje i zabavlja ljude, često sa pesmama i pričama.
U kontekstu pesme, Garou peva o svojim "idejama de baladin" (idejama putujućeg zabavljača). Ovo sugeriše da on sebe vidi kao nekoga ko je slobodnog duha, možda pomalo sanjar, čije misli i ideje su poput pesama koje se prenose s mesta na mesto. To je reč koja dodaje romantičnu i umetničku notu njegovom samopisanju.
Garou, umetnik iz Kanade, u pesmi „À Toi“ peva kao da podiže čašu voljenoj osobi. Naslov znači „Tebi“, a ponavljanje tog obraćanja pretvara pesmu u niz zdravica: „À la vie, à l'amour“ [Za život, za ljubav], „À nos nuits, à nos jours“ [Za naše noći, za naše dane]. On slavi njenu lepotu, nežne reči koje su ponekad „un peu artificiels“ [pomalo veštačke], devojčicu kakva je nekada bila, njenu prošlost, žaljenja i stare prinčeve iz bajke. Posebno je simpatično što ljubav nije predstavljena kao savršena: pripovedač priznaje svoje ljutnje bez jasnog razloga, ćutanja i povremene izdaje.
Zatim se „ti“ pretvara u „ja“, a na kraju u „nas“. Par želi da stvara uspomene, čuva nade i iluzije i dočeka sledeći prvi sastanak, kao da se zaljubljivanje može ponovo dogoditi i ljudima koji su već zajedno. Najhrabrija slika je dete „qui sera à la fois toi et moi“ [koje će istovremeno biti ti i ja]. Zato ova ljubavna pesma zvuči kao zdravica prošlosti, sadašnjosti i budućnosti, upućena njima dvoma i „ces milliers d'amoureux“ [hiljadama zaljubljenih] koji su poput njih.
Garou, iz Kanade, postao je poznat po svojoj ulozi Kvazimoda u popularnom mjuziklu „Notre-Dame de Paris“. Njegov prepoznatljiv hrapav glas odmah ga je izdvojio na sceni.
Posle uspeha u mjuziklu, Garou je započeo uspešnu solo karijeru. Njegov prvi album, „Seul“, doneo mu je veliku popularnost sa naslovnom pesmom. Često peva balade, ali se ne plaši ni energičnijih numera.