Donikąd znači „nigde“ ili „ni u jednom pravcu“. To je reč koja se često koristi u frazama poput „put donikąd“ (put u nigde) da opiše beznadežnu ili besmislenu situaciju.
U pesmi „Pył“, ova reč se ponavlja nekoliko puta, naglašavajući osećaj lutanja i neizvesnosti. Fisz Emade Tworzywo je koristi da opiše putovanje života kao putovanje „donikąd“, što je filozofski i pomalo melanholičan pogled na postojanje.
U pesmi „Pył“ Fisz Emade Tworzywo iz Poljske spajaju plesnu energiju sa prilično mračnom idejom: budućnost je sigurna, tela će se jednog dana pretvoriti u „astralni prah“, a ljudi ipak nastavljaju da se kreću putem koji jedva vide kroz maglu. Refren ih poziva: „Tańcz, tańcz, wpraw stopy w ruch“ [Pleši, pleši, pokreni stopala]. Oko njih su prijatelji i disko-kugle, svet se stalno pomera, a važno je ne zaboraviti „kształtów i barw“ [oblike i boje]. Kao da pesma kaže: ako već ne znamo kuda idemo, nemojmo nepomično stajati.
U drugom delu želja za srećom postaje gotovo očajnička, dok se pojavljuju slike Boga koji je možda zaspao u nekom uglu, ljudi koji hodaju „jakieś zombi“ [kao neki zombiji] i poziv da se prihvati sudbina. Tu je i iznenađujuće nežan trenutak: „Podejdź tu do mnie, chcę zapamiętać / Twój zapach i kształt“ [Priđi mi, želim da zapamtim tvoj miris i oblik]. Čak i usred buke, promocije i „prawników“ [advokata], ostaje potreba da se zapamti konkretna osoba. Izraz „Nie wiem za Chiny gdzie“ znači „nemam pojma gde“, a savet „Nie siadaj plecami do drzwi“ [Ne sedi leđima okrenut vratima] zvuči kao praktično upozorenje da u svetu bez jasnog pravca ipak treba ostati budan.