Zauberkraut doslovno znači „čarobna biljka“ ili „čarobna trava“: Zauber je „magija“, a Kraut „biljka“. U pesmi se pojavljuje u stihu „Für die Wunden Zauberkraut“, gde magična biljka služi kao lek za rane, stvarajući mističnu sliku isceljenja i nordijskog sveta.
„Neun Welten“ zvuči kao mračna priča o osobi koja je bila zarobljena, povređena i na kraju oslobođena. Pripovedač se obraća nekome ko mu je „Du gabst mir Hoffnung, nahmst den Schmerz“ [Dao si mi nadu, uzeo bol], a zatim mu dao snove i svoje srce. Zanimljivo je što do njihovog susreta dolazi tek kroz „Schatten dieser Nacht“ [senke ove noći]. Kao da tama nije samo prepreka, već i put koji ih je doveo jedno do drugog.
U središtu su snažne slike nordijske magije: osoba kojoj se peva prelazi devet svetova „Mit Hexerei und einem Schwert“ [pomoću čarolije i mača], noću oslobađa pripovedača iz okova i leči njegove rane pepelom na koži i čarobnom biljkom. Ponavljani staronordijski stih „Níu man ek heima, níu íviði“ [Pamtim devet svetova, devet šuma] širi prizor izvan obične ljubavne priče, dok završetak „Mein reines Herz“ [Moje čisto srce] vraća pesmu na najličniju tačku: posle putovanja kroz čaroliju, tamu i devet svetova, oslobođena osoba ponovo pronalazi svoje srce.