Reč gabbiano znači "galeb". To je zanimljiva reč jer se ne pojavljuje često u svakodnevnim razgovorima ili pesmama, a ovde ima posebnu ulogu.
U pesmi, galeb je metafora za nosioca, onoga koji donosi nešto dragoceno. Stih "Un passaggio da un gabbiano / Ti ha posata su uno scoglio ed eri tu" (Prevoz od galeba / Spustio te je na stenu i to si bila ti) stvara sliku dolaska voljene osobe na magičan i skoro mitski način, kao da ju je sam galeb doneo.
„Fiore di maggio“ znači „majski cvet“, a pesma tu sliku vezuje za osobu rođenu pored mora. Ona dolazi iz mesta „gde uvek ima sunca“, na steni sa koje može da se skoči u more, a sunce nosi i u srcu: „E quel sole ce l’hai dentro il cuore“ [A to sunce nosiš u srcu]. U maju se na toj steni rađa cvet, dok je selo slavilo, pevalo i pilo od radosti. Pripovedač pokušava da se seti gde se tačno sve dogodilo, na plaži ili u kući njegovog brata, što celo sećanje čini simpatično nesigurnim i pomalo sanjivim.
Najlepša je fantazija o susretu iz ptičje perspektive: ona ih vidi s neba, polako se spušta, a galeb je kao mali prevoznik donosi na stenu. „Un passaggio da un gabbiano“ [Prevoz galebom] zvuči nežno i pomalo bajkovito. Zatim dolazi topli majski dan, prazna plaža i njene reči: „Stammi vicino e tienimi la mano“ [Budi uz mene i drži me za ruku]. Zato se pesma kreće između stvarnog uspomena i dečje mašte, sa suncem, morem, galebom i cvetom kao slikama osobe koja je unela radost u taj svet.