Lohduton znači 'neutešan' ili 'bez utehe'. To je snažna reč koja opisuje duboko osećanje tuge i beznadežnosti, kada se čini da nema nikoga ili ničega što bi moglo da pruži utehu.
U kontekstu pesme, ova reč se koristi da opiše stanje osobe koja se oseća potpuno izgubljeno i usamljeno, naglašavajući da svako, negde, ima nekoga ko se oseća jednako neutešno. To je reč koja nosi težinu i emotivnu dubinu, čineći je veoma upečatljivom.
Ova pesma Egotrippija, "Nämä Ajat Eivät Ole Meitä Varten" (Ova vremena nisu za nas), je kao topao zagrljaj kada ti je najteže. Govori o nadi i istrajnosti, čak i kada se čini da je sve izgubljeno. Kroz stihove kao što su "Vielä koittaa se kaunis päivä / Kun tieltä murheet väistyvät" (Doći će taj lep dan / Kada će tuge nestati sa puta), pesma nas podseća da tuga nije večna i da će doći bolja vremena.
Pevač nam poručuje da ne gubimo nadu, čak i kada "mitään muuta jäljelle ei jää" (ništa drugo ne ostane). On nas uverava da nismo sami, jer "Sinulla on minut" (Imaš mene). Pesma priznaje da su "Nämä ajat eivät ole meitä varten" (Ova vremena nisu za nas) i da je ovo možda "Jumalan hylkäämä paikka" (mesto koje je Bog napustio), ali uprkos svemu, moramo pokušati. To je snažna poruka o tome da će nas neko videti onakvima kakvi zaista jesmo, baš kao što nas vidi i pevač: "Tulee päivä jolloin joku näkee sinut sellaisena / Kuin minä nään" (Doći će dan kada će te neko videti onakvim / Kakvim te ja vidim).