Klaffsa je slikovit švedski glagol koji opisuje nespretno gaženje kroz blato ili vodu, uz zvuk gnjecanja i prskanja. U pesmi se pojavljuje u izrazu „klaffsa i en myr“, odnosno „gacati kroz močvaru“, što savršeno dočarava komičnu i napornu orijentacionu trku.
Pesma „Leif“ švedskog izvođača Dökött pretvara orijentaciju u potpuno haotičnu i pomalo morbidnu avanturu. Orijentacija je trka kroz prirodu u kojoj takmičari pomoću kompasa pronalaze kontrolne tačke, ali Leifu to očigledno ne ide najbolje: „Springa fast i lera“ [trčati zaglavljen u blatu], „springa bort“ [odlutati trčeći] i čak se „springa vilse i ett rum“ [izgubiti u sobi]. Šala postaje još besmislenija kada stih kaže da starci moraju imati kompas „för att hitta in på dass“ [da bi pronašli put do toaleta]. Reč „dass“ je neformalni izraz za WC, a „nå lort“ znači nešto prljavo ili blato. Leif može da udari glavom o jelku, da zapne u močvari, povraća od trčanja ili naleti na losa, dok traži pravu kontrolnu tačku.
Refren stalno ponavlja da je „Leif han är Orienterare“ [Leif je orijentirac], kao da ta titula treba da objasni sve njegove nezgode. U drugom delu pojavljuju se Egon i njegov otac, uz preterano mračan stih „De ska döden dö, drunkna i en sjö“ [umreće, udaviće se u jezeru]. To nije razrađena priča, već niz sve luđih slika: pogrešan pravac, blato, povrede, medved koji bi mogao da pojede takmičara i kontrola koju na kraju uopšte ne mogu da pronađu. Završno horsko „Leif, Leif, Leif“ [Leif, Leif, Leif] zvuči kao navijanje za najnesposobnijeg, ali najupornijeg orijentirca u šumi.