Brame je reč koja se retko sreće u svakodnevnom govoru i znači "žudnje" ili "snažne želje". To je arhaičan izraz koji pesmi daje poseban, gotovo bajkovit ton.
U kontekstu pesme, Dente se obraća "Donna delle mie brame" (Ženi mojih žudnji), što je direktna referenca na klasičnu bajku o Snežani i princu. Ova fraza stvara sliku nekoga ko traži odgovore i pomoć od idealizovane figure, čineći reč "brame" veoma zanimljivom i poetičnom.
U ovoj pesmi pripovedač traži odgovor od svega što bi moglo da zna budućnost: od ogledala želja, tarot karte, staklene kugle i zvezda. Ogledalu se obraća gotovo kao osobi: „Dimmi cosa devo fare“ [Reci mi šta treba da radim], pa pita da li da ustane ili odmori, da li može da veruje prijateljima i da li je ono što je već uradio dovoljno. Zatim stižu sasvim svakodnevne brige: šta da radi ako se povredi i da li će u subotu biti sunčano da ode na more. Baš taj spoj velikih pitanja i plana za plažu daje pesmi simpatičnu, pomalo komičnu nervozu.
Na kraju se obraća „ženi svojih želja“ i priznaje: „Nessuno mi ha ascoltato, nessuno mi ha spiegato“ [Niko me nije saslušao, niko mi nije objasnio]. Posle svih pokušaja da dobije savet od predmeta, karata i zvezda, ostaje jedno direktno pitanje upućeno njoj: „Che cosa devo fare con te?“ [Šta da radim s tobom?]. Italijanski izrazi poput „carta del cartomante“ [gatarska karta] i „palla di vetro“ [staklena kugla] pomažu da pratimo njegovo lutanje, ali odgovor se ne pojavljuje. Pesma zato zvuči kao zabavna molba za uputstvo kada su u pitanju i život i jedna određena osoba.
Dente je umetničko ime Đuzepea Peverija, italijanskog kantautora koji je rođen 1976. godine u Fidenci, nedaleko od Parme. Pre solo karijere svirao je gitaru u grupama Quic i La Spina, a njegov prvi album, Anice in bocca, izašao je 2006. godine.
Njegove pesme su kratke i pune igre rečima, a kritičari su ga poredili sa Lučom Batistijem, Luiđijem Tenkom i Rinom Gaetanom. Album L'amore non è bello (2009) dobio je italijansku nagradu za nezavisnu muziku za najbolji album, a Io tra di noi (2011), čiji je producent bio Tomazo Koliva, ušao je na italijansku listu albuma na 15. mesto. Album Canzoni per metà (2016) ima dvadeset pesama, među kojima su "Curriculum" i "Cosa devo fare". Objavio je i knjigu bajki, Favole per bambini molto stanchi (2015).