Tvivelaktig znači 'sumnjiv' ili 'dvosmislen'. To je reč koja se ne sreće često u svakodnevnom govoru, što je čini zanimljivom i upečatljivom.
U pesmi, Cornelis Vreeswijk sebe opisuje kao "tvivelaktig figur" (sumnjivu figuru), što dodaje sloj samokritike i introspekcije. Ova reč savršeno oslikava osećaj marginalizacije i nesigurnosti, dajući dubinu karakteru pripovedača.
U pesmi „Somliga Går Med Trasiga Skor“, Cornelis Vreeswijk, umetnik povezan sa Švedskom i Holandijom, govori o ljudima koji žive u oskudici i hodaju u „trasiga skor“ [pocepanoj obući]. Pitanje „Säg, vad beror det på?“ [Reci, zbog čega je to tako?] ostaje bez utešnog odgovora. Bog Otac na nebu možda „blundar och sover sött“ [žmuri i slatko spava], dok se neko pita ko će uopšte brinuti o čoveku sa pocepanim cipelama kada ostari i umori se. Ton je istovremeno tužan i zajedljiv: ako se i na nebu spava, ko onda pazi na one koji nemaju ni pristojne cipele?
Kasnije pesma prelazi sa siromaštva na prolaznost. Građaninu za sto godina neće ostati ni stolica ni svest o kiši i suncu, već samo „din mörka grav“ [tvoj mračni grob]. Pripovedač kaže da ga noći ne zanimaju, sve dok može da sakrije lice u kosi voljene osobe. Ipak, sebe naziva „en tvivelaktig figur“ [sumnjivom figurom], nekim ko „duger ej mycket till“ [nije naročito ni za šta], dok Smrt čeka iza ugla i uzima ga kada poželi. Završetak je posebno crn i podrugljiv: ljudi hodaju u pocepanim cipelama sve dok više ne mogu da hodaju, a đavo se tada dobro nasmeje. To je pesma koja istovremeno pita ko je odgovoran za tuđu bedu i sleže ramenima pred činjenicom da će sve jednom proći.