Залицятися znači „udvarati se“ ili „flertovati“. To je reč koja se ne sreće često u svakodnevnom govoru, ali je veoma slikovita i romantična.
U pesmi, ova reč opisuje kako svi žele da se udvaraju devojci, ali ona je „bodljikava kao akacija“. To stvara zanimljiv kontrast između želje za udvaranjem i njene nepristupačnosti, čineći je ključnom za razumevanje dinamike odnosa u pesmi.
U pesmi „Акація (Akatsiia)“, Chico, umetnik iz Brazila, uz Qatoshi i paashee, opisuje devojku koja je istovremeno očaravajuća i opasno teška za voleti. Ona je „Ти не подарунок, ще та цяця“ [Nisi nikakav poklon, baš si prava lepotica], ocenjena je kao „Сто із десяти“ [sto od deset], a ipak je „врєдна і колюча, як акація“ [nezgodna i bodljikava kao bagrem]. Reč „цяця“ je razigran, pomalo šaljiv izraz za nešto lepo ili umiljato, dok „врєдна“ ovde zvuči kao „zločesta“ ili „teška narav“. Svi žele da joj se udvaraju, ali njena privlačnost dolazi sa bodljama.
Drugi deo prelazi u raskid. Ona kaže „забудь“ [zaboravi] i „Більше не повернусь“ [više se neću vratiti], a pripovedač pokušava da prihvati da je to možda najbolje, iako mu je duša teža. Njene hladne ruke i suze koje se „замерзали до шрамів“ [zamrzavale u ožiljke] pretvaraju ljubavnu svađu u veoma hladnu sliku. Ipak, ne može lako da je izbaci iz glave: svaki njen pogled i svaki korak za njega govore o ljubavi, „о Боже“ [o, Bože]. Najzabavniji deo je upravo ovo poređenje sa bagremom: ona je „sto od deset“, svi je žele, ali ako joj priđeš preblizu, ubodeće te.