Himlapällen je složenica koja se retko sreće, a doslovno znači "nebeski svod" ili "nebeska kapa". To je poetski izraz za nebo, koji se ne koristi u svakodnevnom govoru.
U pesmi, Carola ga koristi da opiše zimsko nebo obasjano mesečinom: "Den lyser kyligt kring, på mörka himlapällen" (Svetli hladno okolo, na tamnom nebeskom svodu). Ova reč dodaje jedinstvenu, bajkovitu atmosferu pesmi i evocira sliku prostranog, tamnog zimskog neba.
U pesmi „Hej Mitt Vinterland“ (Hej, moja zimska zemljo), švedska umetnica Carola nas vodi na prelepo putovanje kroz zimski pejzaž. Kroz stihove, ona nam dočarava osećaj dolaska kući u zimsku idilu, gde mraz štipa obraze, a mesec sija hladno na tamnom nebu. Baš kao što kaže: „Hej mitt vinterland, nu är jag här Nu biter frosten i min kind, ty kall är kvällen“ (Hej, moja zimska zemljo, sad sam ovde Sad mraz grize moj obraz, jer hladno je veče).
Ova pesma je kao topla čokolada pored kamina nakon šetnje po snegu! Carola opisuje kako zvuk zvona remeti tišinu dok se voze kroz šumu, a čak se i zeba budi na vrhu jele. Slatko se izvinjava ptici: „Bofink uti granens topp Förlåt att vi väckte dig opp“ (Zeba na vrhu jele Oprosti što smo te probudili). Na kraju, svetlo kolibe treperi u daljini, obećavajući toplinu i utočište u beloj zimskoj zemlji. Osećaj je zaista čaroban!