Diyar znači „kraj“, „zemlja“ ili „područje“, ali zvuči književno i poetično, za razliku od svakodnevne reči za mesto. U stihu „Kendini bu diyardan kurtar“ znači „spasi se iz ovog kraja“, pri čemu „diyar“ može da označava i grad ili svet iz kojeg osoba želi da pobegne.
U ovoj pesmi Canozan iz Turske pravi neobičnu, pomalo filmsku scenu: neko je povredio „bebu“ ili voljenu osobu lirskog subjekta, a zatim je ta osoba „nacrtala svoj portret“ baš dok ju je on posmatrao. Zato dolazi molba: „N’olursun kaç kurtar kendini bu diyardan“ [Molim te, beži i spasi se iz ovog kraja]. Reč n’olursun je skraćeno, razgovorno „neka ti je volja“ ili jednostavno „molim te“, dok yâr znači voljena osoba, dragi ili draga.
Najzanimljivija slika je ponovljeni poziv: „Sar, bu şehri en başından yak, iyice yak“ [Spali ovaj grad od samog početka, dobro ga spali]. To nije miran savet, već dramatičan zahtev da se sve uništi i počne iznova. Dok osoba traži Sunce, Mesec je uporno prati, a grad sa svojim „uskim zidovima“ deluje kao mesto iz kog nema dovoljno prostora za bekstvo. Ipak, pesma ostavlja tračak izlaza: „Ne yalnızlık ne hüzün, bu gecenin gündüzü var“ [Ni samoća ni tuga, ova noć ima svoj dan]. Čak i usred mračne noći postoji jutro, mada lirski glas priznaje: „Sanma ki ölümsüzüm“ [Nemoj misliti da sam besmrtan].