Kmiotka je deminutiv od reči kmiot, što znači 'seljak' ili 'prostak'. U pesmi, devojka izražava da ne želi da se uda za 'kmiotka', odnosno za nekog ko je neotesan, neobrazovan ili dosadan.
Ova reč je zanimljiva jer se ne koristi često u svakodnevnom govoru, a ovde je upotrebljena da naglasi devojčinu želju za nekim uzbudljivijim i strastvenijim partnerom, a ne za običnim, prizemnim muškarcem.
„Mamo, ja nie chcę za mąż“ znači „Mama, ja ne želim da se udam“. Junakinja pesme odbija miran, običan život i brak koji bi je pretvorio u nekoga ko samo „mora da se pretvara umesto da živi“. Ona želi „blasku i oklasków“ [sjaj i aplauz], da bude „pierwszym klejnotem“ [prvim draguljem], primećena u gomili. Ta želja je pomalo razmažena, pomalo sanjarska, ali je izrečena toliko direktno da je teško ne nasmejati se.
U njenoj mašti, ispred kuće kočija ili automobil toliko struže kaldrmu da će „koła zetrą bruk“ [točkovi izlizati kaldrmu], dok će se njen izabranik pokloniti pred njenim nogama i „bryką w nieznane porwie mnie“ [odvesti me svojim vozilom u nepoznato]. Ne želi „mężusia kmiotka“ [mužića prostaka, seljačinu], već „skrzydlatą miłość“ [krilatu ljubav], čak i „drania“ [nitkova, mangupa] koji ume da joj „stuka pięściami w serce“ [kuca pesnicama na njeno srce]. Dok se ružičasti povoj penje naviše, miriše na badem, a leptiri se grle, ona ipak priznaje: „bo mi jest miłości ciągle brak“ [jer mi ljubav i dalje nedostaje]. Pesma tako spaja komičan san o sjaju i velikoj romansi sa vrlo jasnom prazninom: želi ljubav koja će biti kao avantura, a ne brak bez života.