Felgele znači „jarkožuto” ili „intenzivno žuto”. Reč opisuje snažnu, blistavu boju svetla u kojem klaun nastupa, stvarajući upečatljiv kontrast između spoljašnjeg sjaja scene i njegove skrivene tuge.
„De Clown“ je tužna priča o klovnu koji pred publikom nosi belo i crveno, skače pod jarkim žutim svetlom i zasmejava ljude. Ipak, iza osmeha krije „een droevig gezicht“ [tužno lice]. Pesma odmah izgovara njegovu sudbinu bez uvijanja: „Hij was maar een clown, maar nu is hij dood“ [Bio je samo klovn, ali sada je mrtav]. Reč „maar“ znači „samo“, pa se u toj rečenici oseća koliko ga drugi svode na njegovu ulogu, iako je on davao sve od sebe do poslednjeg dana.
Njegov život je skroman i usamljen: živi sam u drvenim kolima, sa šeširom koji mu je premali i cipelama koje su mu prevelike. Kada jedne večeri padne tokom nastupa, publika se glasno smeje, ne znajući da je za njega predstava završena. Niko nije poznavao njegov tihi bol, a na kraju nije ostavio nikoga iza sebe. Ipak, ostaje sećanje na „die clown met z'n lach“ [klovna sa njegovim osmehom]. To je lep, ali veoma gorak stih: ljudi pamte osmeh koji im je poklonio, dok njegovu tugu nisu videli.