Vesiliirtoon je zanimljiva reč koja se odnosi na „akvaplaning“ ili „hidroplaning“. To je situacija kada vozilo izgubi kontakt sa površinom puta zbog sloja vode između guma i asfalta.
U pesmi, ova reč stvara dramatičnu sliku, opisujući trenutak kada se porodični odmor pretvara u opasnu situaciju. Otac peva: „Soliferi nousi tiellä vesiliirtoon“ (Solifer je ušao u akvaplaning na putu), što naglašava iznenadnu i zastrašujuću promenu u toku događaja.
Naslov „Tässäkö tää oli?“ znači „Je li to bilo to?“, a pesma Arttua Wiskarija sa Leavings-orkesteri tu rečenicu pretvara u crnohumorni porodični odmor koji odmah kreće nizbrdo. Porodica je na kredit uzela paket za letovanje, iznajmila najjeftiniji kamper i krenula prema muzeju voštanih figura u Visulahdiju. Dok žena rešava ukrštene reči, otac pokušava da nauči da koristi kvačilo, deca nagađaju kuda idu, a kroz pljusak on jedva vidi put. Zatim se po četvrtom putu prosipa dečji Monopol, hladi se šest nepopijenih bezalkoholnih piva, a iz vozila curi glikol. Refrenovo „Tässäkö tää oli?“ [Je li to bilo to?] zvuči istovremeno kao pitanje o odmoru i kao pitanje o celom životu.
Najgore tek dolazi: kamper proklizava na vodi pri brzini od sto kilometara na sat, dok vozač u deliću sekunde razmišlja šta da uradi. Šala o vozaču Vatanenu, poznatom finskom imenu iz automobilskog sporta, samo čini scenu još apsurdnijom. Posle nezgode, otac kaže „Tästä alkaa loma“ [Odavde počinje odmor], iako će mesec dana provesti u gipsu. Kada novine objave naslov o tome da je tata porodicu učinio poznatom, njegova katastrofa dobija poslednji, smešno-gorki obrt. Iza svih polomljenih planova ostaje krivica: deca zaslužuju iznenađenja, a on misli da im je doneo previše razočaranja. Finski sleng u naslovu i refrenu, naročito skraćeno „tää“ umesto standardnog „tämä“ za „ovo“, čini pitanje zvučnim kao umoran, svakodnevni uzdah.