Reč "pica" u ovom kontekstu ima dvostruko značenje. Doslovno se odnosi na konduktera (pica de eléctrico), ali u portugalskom slengu "pica" takođe znači "želja", "strast" ili "uzbuđenje".
U pesmi, pevačica je zaljubljena u konduktera autobusa broj sedam i kaže da joj "pica do pica do sete" (želja konduktera sedmice) daje neverovatno uzbuđenje. Ova igra reči čini je zanimljivom i ključnom za razumevanje pesme.
Ova pesma je duhovita ljubavna priča smeštena na tramvajsko stajalište. Pripovedač rano ujutru izlazi iz „gnezda“ i čeka sedmicu, ali ne zato što želi da stigne negde. Jednog dana ugledao je konduktera, odnosno „pica“ tramvaja, i njegovo dotad skeptično srce ponovo je počelo da sanja: „Eu bem que não queria / Mas um certo dia vi-o passar“ [Nisam to baš želeo, ali jednog dana sam ga video kako prolazi]. Portugalska reč pica ovde ima dvostruku igru: pica je spravica kojom se poništavaju karte, ali u izrazu „a pica que o pica do sete me dá“ znači i uzbuđenje koje mu taj čovek pruža. Zato obična vožnja tramvajem za njega postaje ljubavna pustolovina.
Svako škljocanje spravice za karte uznemiri mu grudi, a kada ga „sedmica uhvati“, srce mu je toliko uzdrmano da mu skoro ispadne karta iz ruke. Stih „um mero trajecto / No meu caso concreto é já o destino“ [obična vožnja, u mom konkretnom slučaju, već je sudbina] namerno je preteran i baš zbog toga smešan. On sanja da kondukter ima „slobodnu kartu za nečije srce“ i čak zamišlja da bi mu možda „poništio“ i srce. Carris je naziv prevozničke službe pomenute u tekstu, pa se birokratski jezik karata, linije i voznog reda pretvara u jezik zaljubljenosti. Za ovog putnika najuzbudljivija stanica nije odredište, nego trenutak kada sedmica stigne.