Bezlitośnie znači „nemilosrdno“ ili „bez milosti“. To je snažan prilog koji se ne sreće često u svakodnevnom govoru, a kamoli u pesmama.
U ovoj pesmi, reč „bezlitośnie“ se koristi da opiše kako je vatra nemilosrdno pretvorila grad u pepeo („Ogniem, który bezlitośnie zmienić miał Miasto w popiół“). Njen intenzitet savršeno dočarava dramatičnost i razaranje, čineći je veoma upečatljivom.
„Miasto“ („Grad“) Anje Ivanek, poljske umetnice, uz Pati Sokół i Piotra Cugovskog, govori glasom osobe koja se seća sveta koji je nekada delila sa voljenom osobom. Taj svet je nestao, a grad je ugrožen vatrom: „Ogień, który bezlitośnie zmienić miał / Miasto w popiół“ [Vatra koja je nemilosrdno trebalo da pretvori grad u pepeo]. Ipak, u središtu pesme nije samo uništenje, već ljubav koja pokušava da preživi posle svega. Pripovedačica je nekada merila vreme „w rytm twoich kroków“ [u ritmu tvojih koraka], što je nežna slika bliskosti: čak je i prolazak vremena bio povezan s tom osobom.
Najlepši deo pesme je njena tiha nada. Dok zatvara oči, ona zamišlja lice koje tone u voljene ruke, zajedničke otkucaje srca i obećanje ljubavi „aż po śmierć“ [do smrti]. Veruje da će doći dan kada će se ta osoba vratiti po nju i reći: „Wciąż kocham cię“ [I dalje te volim]. Leto i avgustovski sjaj postaju znak mogućeg novog početka: „Powróci tamten letni czas“ [Vratiće se ono letnje vreme]. Na kraju, želja je sasvim jasna i pomalo filmska: da pobegnu daleko, da ih ništa više ne razdvoji i da grad ponovo živi.