Reč "Джана" (Dzhana) je kolokvijalni izraz koji se koristi kao tepanje, slično "dušo" ili "draga".
U pesmi, pevač je koristi da se obrati voljenoj osobi, naglašavajući bliskost i tugu zbog izgubljene ljubavi. To je reč koja nosi emotivnu težinu i često se koristi u ruskoj popularnoj muzici, ali je dovoljno jedinstvena da privuče pažnju.
„Джана“ je pesma o vezi koja se još nije sasvim završila, iako je ljubav skoro nestala. Pripovedač gleda u oči osobe kojoj se obraća i kaže: „Вижу в твоих глазах я больше любви нет ни грамма“ [Vidim u tvojim očima da više nema ni grama ljubavi]. Zatim pita: „Как мы так все растеряли“ [Kako smo sve ovo izgubili?]. Reč „джана“ ostaje kao nežno, lično obraćanje, nešto poput dozivanja voljene osobe, ali tekst ne objašnjava njeno tačno značenje. Najzanimljivija slika je „Я в серотониновой яме“ [U serotonskoj sam jami], izraz za dubok pad raspoloženja i osećaj da nema dovoljno radosti. Zato moli: „Оставь мне хоть что-то на память“ [Ostavi mi bar nešto za uspomenu] i čak predlaže povratak na početak.
Druga strofa pokazuje koliko su se udaljili: osoba je fizički tu, ali su joj misli „так далеко“ [tako daleko], dok se nekadašnji vajb odavno promenio. Grad bruji od automobilskih sirena, ali te sirene „не о нас“ [ne pevaju o nama]. U završnoj sceni ona pleše sa nekim drugim do zore, dok pripovedač pita zašto nije rekla da joj je „душа в цепях“ [duša u lancima]. Slika okeana koji će sprati tragove zvuči kao pokušaj da se izbrišu poslednji ostaci veze. Refren se stalno vraća, baš kao misao od koje osoba ne može da pobegne.